Изложбa ОД БОГИЊЕ ДО БОГОРОДИЦЕ, НАДАХНУТИ БОЖИЈИМ ДУХОМ

У среду, 2. октобра 2024. године, у просторијама Православног богословског факултета отворена је изложба уметничких дела младих српских уметника под називом Од Богиње до Богородице, надахнута Духом Божијим. Овај богослужбени догађај настао је захваљујући сарадњи Православног богословског факултета Прешовског Универзитета у Прешову, удружења грађана ЋИРИЛОМЕТОДИJАДА, фондације ПРО ПАТРИА и Удружења Срба у Словачкој. Поред поздрава и обраћања декана Православног богословског факултета проф. Штефана Пружинскы,  као и организатора изложбе Др. Даниеле Сухе, преседнице удружења грађана ЋИРИЛОМЕТОДИJАДА, поздраве је пренео и Његова Екселенција Александар Накић, амбасадор Републике Србије у Словачкој, који је изразио захвалност домаћинима изложбе и веру у јачање пријатељских односа између словачког и српског народа у Словачкој и Др. Антон Хрнко, који је такође пожелео успех целом догађају.

Међу специјалним гостима био је проф. Мариан Рeифферс, проректор за науку, уметност, спорт и акредитацију Прешовског универзитета у Прешову, продекани Православног богословског факултета и Mонс. Јозеф Кристоф за Папски словачки институт и колегијум св. Ћирила и Методија у Риму. Цели догађај је био више него успешан, ношен у духу хришћанске љубави и заоставштине византијског наслеђа, што је изражено и у сликама српских уметника. Мастер ликовних уметности, Филип Џолић, Ненад Живанов, Никола Митић, Мирослав Јаниња, Огњен Павковић, Теодора Петровић и Иване Чутурић. Инспирацију су потражили у Девину, који је симбол не само Словачке, већ и свих Словена, као и на археолошком локалитету Доња Брањевина у Србији. Радови ових уметника су такође под утицајем византијске иконографије, саставног дела источног православног хришћанства. Веза словенских и византијских елемената најпре је остварена залагањем солунске браће Св. Ћирила и Методија у Великој Моравској, одакле су се идеје, између осталих, хришћанске византијске естетике и човечности прошириле на остатак словенског света.

Схватање и смисао хришћанске уметности, усидрене у Светом Јеванђељу, учесницима је приближио један од значајних гостију – отац Др. Милош М. Весин, професор у Српској православној богословској школи Свети Сава у Либертвиллу (САД) у свом предавању. У њему је објаснио хришћанско схватање лепоте, које је нераскидиво повезано са добротом. Лепота је добра и доброта је лепа. Овај принцип хришћанског погледа на лепоту има своју основу у Личности Исуса Христа. Поред предавања, одржан је и рецитал поезије-басне Каrola Strmeňa под називом Ћирило-Методски псалам у извођењу госпође Даниеле Суxе, уз пратњу фујаре и духовних песама Византијски хор Св. Касианe и певачког хора Православног богословског факултета. Радови српских уметника покушавају да сагледају и осликају егзистенцијална и духовна питања која прате човека кроз боје и византијски стил, али на модеран начин, близак људима 21. века. Један од твораца слика, Филип Џолић, представио је идеје и везе са уметничким делима, и истовремено Православном богословноском факултету поклонио у руке оца декана писану икону Св. Ћирила и Методија, на којој су приказана глагољица и ћирилица. Захваљујући овој изложби, савремени људи могу да погледају дубље и да размишљају о времену, свету, човеку, Богу. Хришћански хуманизам истиче Божју љубав и милосрђе које је човек дужан да шири међу другима и на такав начин проповедајући Јеванђеље нашег Спаситеља.

Тежња студената креативне радионице је да уметничким језиком открију, укажу и представе данашњем човеку његове корене и традиције које нас све спајају, а посебно словачки и српски народ.

Отац Милош Весин је указао на блискост наших народа, изразио захвалност Словацима и уз кратак али диван увод упознао присутне са ретким спомеником српске историје тзв. Мирослављевог јеванђеља (Мирослављево јеванђеље), чији су репринт учесници имали прилике да виде. Примерак овог ретког дела је у личном поседу Стана Рибића, председника Удружења Срба у Словачкој. Јеванђеље је нешто што окупља људе, баш као и уметност.

Сваки од уметника има карактеристичан рукопис, стил.Оно што чини целину је тема, заједничка инспирација, која говори о дубокој сложеној духовној баштини комплетног словенског као и целокупног људског рода.