ОМАЖ СВ. МЕТОДИЈУ У ЖИЛИНИ

У недељу, 6. априла 2025. године, поводом 1140 година од упокојења Светог Методија, служен је помен у Жилини. Павол Слота је заједно са председницом удружења грађана ЋИРИЛОМЕТОДИЈАДА Данијелом Сухом, оснивачем фондације ПРО ПАТРИА Антоном Хрнком, чланом Удружења Срба у Словачкој Ненадом Живановим и другим учесницима одао почаст Светом Методу, молитвом и полагањем венца на споменик Светог Ћирила и Методија на тргу Андреја Хлинка. У свом говору историчар Антон Хрнко је истакао живот и рад Метода.

Ненад Живанов је пренео срдачне поздраве председника Удружења Срба у Словачкој, Станета Рибића, који није могао да присуствује догађају. Он је у свом говору истакао чињеницу да се захваљујући светој солунској браћи хришћанство проширило међу свим словенским народима. Овај огроман дар мора бити заштићен и развијен. У овим тешким временима потребно је сјединити се у молитви.

Догађај је настављен у God wing. Након звукова фујаре које је одсвирао фујара Штефан Суxа, Павол Слота је пожелео добродошлицу присутнима. Даниела Суцха је рецитовала ћирилично-методијски псалам Карола Стрмења.
Антон Хрнко представио је своју књигу Шетње кроз словачку историју. Изложбу слика светих Ћирила и Методија на илустрацијама, иконама и поштанским маркама Државног музеја историјске религије у Санкт Петербургу отворио је протојереј Петар Савчак:

Поштовани гости, драга браћо и сестре!

У име Православног богословског факултета који у свом саставу не само да има Св.Ћирила и Методија у симболу, али који ћирило-методијским наслеђем и традицијом дише, мисли и живи, желим ово изложбу и све који су присутни срдачно поздравим. Искрено се радујем томе што овде у Жилини, кроз ову изложбу, можемо мало боље да упознамо ова два великана, чија имена треба да буду светиња сваком Словену. Као што се човек не усуђује да једе „хлеб наш насушни“, тако се ни ми, синови и кћери „Мајке славе“, не усуђујемо да говоримо, пишемо, читамо, па чак ни да мислимо о светој солунској браћи. Уосталом, да није било њих, ми бисмо можда сасвим другачије размишљали, другачије бисмо живели, а наша историја и будућност би били сасвим другачији. Учили су наше претке да буду истинска „људска бића“ – да су лицем окренути ка вековима и вечности, али да истовремено остану чврсто на земљи. Уосталом, само захваљујући њима Словаци су могли да прочитају чувену јеванђелску изреку – дај ћесару што је ћесарско, а Богу што је Божје.

Они су донели и законе и правила проверене вековима и генерацијама старе Византије, али и правилно разумевање и схватање хришћанства. Уосталом, шта ће човеку поклон, ма колико скуп и драгоцен, ако не може да га употреби,ако му није ни од помоћи ни утехе, и ако га не разуме? А хришћанство је било управо такав дар – најдрагоценији који су Словени икада имали. Света браћа га нису злоупотребљавали као многи пре њих, нити су га користили у своју корист као многи у своје време, него су научили Словене да га разумеју, воле и користе за оплемењивање свог рода и сваког поштеног срца које је куцало у овом роду. Словени су овај дар хришћанства и своју јединствену културу, оплемењену њиме, могли да приносе другима. Ова изложба о свему овоме, али и много више – почевши од лепоте и доброте па до велике жртве која је за ову лепоту и доброту – сведочи на својим језиком. И мада нас више од миленијума и неколико стотина година дели од времена Светих Ћирила и Методија, њихова заоставштина јасно говори да ми Словени припадамо једни другима и да припадамо и Њему – Богочовеку Христу – истинском Алфи и Омеги наше и светске историје. Па нека ова изложба која долази из далеког Санкт Петербурга помогне Жилини, али и Братислави, Бардејову, Нитри, Прешову, и свим другим нашим градовима, па и малим местима и селима, да баштина светих Ћирила и Методија и њихових ученика и следбеника буде наш народни, државни, а и људски хлеб насушни. А ако ову изложбу виде они који живе у нашој драгој Словачкој, било да су из Београда, Софије, Москве, Варшаве, Кијева, Прага, Скопља или Загреба, нека знају да су Ћирило и Методије наши духовни и културни очеви, онда сви ми морамо бити браћа. Зато нека нам њихове молитве помогну у томе.

Штефан Суха је завршио догађај свирањем фујара и певањем, након чега је уследила здравица и разговори.